pedagog

понедељак, 24. јануар 2011.

а нивоу основних, као људска бића, ми смо сви исти, свако од нас тежи ка срећи и свако од нас не жели да трпи. Због тога, кад год имам прилику, ја покушати да скрене пажњу људи на оно што као чланови људске породице имамо заједничко и дубоко повезаних природу нашег постојања и благостање.



Данас, постоји све већи признање, као и све више научних доказа који потврђују блиску везу између сопственог стања ума и наша срећа. С једне стране, многи од нас живе у друштвима која су веома развијене материјално, али међу нама има много људи који нису баш срећни. Само испод површине лепе обиља постоји нека врста менталног немира, што доводи до фрустрација, непотребне свађе, ослањање на дроге или алкохол, ау најгорем случају, самоубиство. Нема гаранције да богатство само вам дати радост и испуњење које тражите. Исто се може рећи и за своје пријатеље превише. Када сте у стању интензивне љутње или мржње, чак и веома блиска пријатељица изгледа да вама као некако смрзнут, или хладно, далеко, и досадне.



Међутим, као људска бића смо надарени са овом предивном људску интелигенцију. Поред тога, сва људска бића имају способност да буду веома одређена и да нареди јак осећај одлучности у било ком правцу желе. Докле год се сетимо да смо ово дивно дар људске интелигенције и способности да се развију одлучност и користити га на позитиван начин, ми ћемо сачувати наш основни ментално здравље. Схватајући смо овај велики људски потенцијал нам даје основна снага.

За здрав ментални и емоционални развој, потребан нам је благ, вешт, уравнотежен приступ, избегавајући крајности। Ако смо арогантни и само-важно, противотров је да размишљамо о нашим проблемима и патњи, да нас оборе на земљу। Али, ако имамо осећај исцрпљености , обесхрабрени, беспомоћни и депресивни, важно је да се рефлектују на наше позитивне особине или достигнућа подићи наше умове।

Uslovi u kojima ljudi žive i odrastaju svakako utiču u kakve će se ličnosti izgraditi. Težak život, siromaštvo i stalna borba za preživljavanje izgrađuju ljude koji su zadovoljni malim, skromni. Ako gledamo na ovo iz aspekta potencijala ličnosti možemo reći da u ovakvim okolnostima ljudi izgrađuju neko svoje „minimalno ja”. Ali, uprkos tome, u siromaštvu postoji veoma jaka veza s drugim ljudima jer svaki pojedinac oseća da je čvrsta veza sa drugima neka vrsta evolutivne prednosti, da je solidarnost nešto što mu pomaže da preživi i bolje živi. Zbog toga je zona preživljavanja istovremeno i zona ljubavi.

Sa druge strane, kada se promene uslovi života i društvo postane relativno bogato, to podstiče izgradnju takvih ličnosti koje ne samo da žele mnogo, već i da se sve to ispuni. Kako ostvarenje želja donosi zadovoljstvo i sreću, nastaje doživljaj kvalitetnog života. Gledano kroz ostvarenje potencijala ličnosti, ljudi teže da ih tokom života što više ostvare, da postanu neko svoje „maksimalno ja”.

Ako je ljubav emocionalna povezanost dvoje ljudi, sigurno postoji razlika između toga da li je ljubavna veza ostvarena između osoba koje žive u zoni preživljavanja ili u zoni kvalitetnog života. Kakva je ljubav onih koji imaju minimalno i onih koji imaju maksimalno ja? U zoni preživljavanja ljubav je potreba koja doprinosi da se bolje živi. A u zoni kvalitetnog života ljudi smatraju da je ljubavna veza prilika za ostvarenje ličnih potencijala.

ODI RAČUNA O ODEVANJU Stara
izreka kaže "da odelo čini čoveka". Način na koji se oblačimo utiče na
to kako ćemo se osećati. Ukoliko nismo zadovoljni svojim izgledom, to će
u velikoj meri odrediti i naš odnos prema drugim ljudima. Potrebno je
zaista malo: redovno održavanje higijene, dobar parfem, čista i uredna

среда, 23. децембар 2009.

pedagog

savic ljubica pedagog